Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва̏здӯшан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 315

ва̏здӯшан

ваздушан

Лема

ваздушан

Извор

том 1, стр. 315, редослед 24

  1. 1.а.

    (одр.) који се односи на ваздух: ~ линија, ваздушни саобраћај.

    одр. — одређени вид придева
  2. 1.б.

    који је од ваздуха: ваздушни омотач, ваздушни талас, ~ струјање.

  3. 1.в.

    који је у вези с лечењем на чистом ваздуху: ~ бања.

    с — средњи род
  4. 2.

    који је као ваздух, ваздушаст.

    — Р̂ зовица се њише танушна, ваздушна, витка.
    Кош.
  5. 3.

    фиг. нестваран, нереалан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — ињаше се као да га гоне ваздушне слике невиних душа.
    Шапч.
    Чему овакве ваздушне расправе ?
    Јел.

Фразе

~ к о ч н и ц а, ~ к о м о р а, ~ крште ње, ~ з а штита в. у3 те именице.
Изворни текст (OCR)
ва̏здӯшан, -шна, -шно 1. (одр.) а. који се односи на ваздух: ~ линија, ваздушни саобраћај. б. који је од ваздуха: ваздушни омотач, ваздушни талас, ~ струјање. в. који је у вези с лечењем на чистом ваздуху: ~ бања. 2. који је као ваздух, ваздушаст. — Р̂ зовица се њише танушна, ваздушна, витка. Кош. 3. фиг. нестваран, нереалан. — ињаше се као да га гоне ваздушне слике невиних душа. Шапч. Чему овакве ваздушне расправе ? Јел.