ванба̀цитељ
ванбацитељ
Лема
ванбацитељ
Извор
том 1, стр. 322, редослед 4
- —
онај којему је дужност да некога баца, избацује ван.
dialectal— Из куће душевности није моглобити ванбацитеља.
Изворни текст (OCR)
ванба̀цитељ м покр. онај којему је дужност да некога баца, избацује ван. — Из куће душевности није моглобити ванбацитеља. Уј.