ва̀нсебан
вансебан
Лема
вансебан
Извор
том 1, стр. 323, редослед 23
- —
који је (из)ван себе, који није присебан.
— Она је ударила по лептирици таком вансебном кретњом да је руком разбпла један тањур. Крл. Очи су јој биле ... вансебне, као луђачке.
Изворни текст (OCR)
ва̀нсебан, -бна, -бно који је (из)ван себе, који није присебан. — Она је ударила по лептирици таком вансебном кретњом да је руком разбпла један тањур. Крл. Очи су јој биле ... вансебне, као луђачке. Сим.