Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва̏трӣште

стом 1, стр. 331

ва̏трӣште

ватриште

Лема

ватриште

Извор

том 1, стр. 331, редослед 11

  1. —

    место где се ватра ложи или се ложила; огњиште; згариште.

    — Многобројни остаци од ватришта наводе на мисао да пећинци нису ложили ватру само да с зrреју. Жуј. Дрвосјече ... тискали се око ватришта у шумској дрвењари.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
ва̏трӣште с место где се ватра ложи или се ложила; огњиште; згариште. — Многобројни остаци од ватришта наводе на мисао да пећинци нису ложили ватру само да с зrреју. Жуј. Дрвосјече ... тискали се око ватришта у шумској дрвењари. Гор.