Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва̑јка̄ње

стом 1, стр. 316

ва̑јка̄ње

вајкање

Стална адреса

Лема

вајкање

Варијанте

ва̏јка̄ње

Извор

том 1, стр. 316, редослед 32

  1. 1.

    гл. им. од вајкати се ва̑јкати се и ва̏јкати се, -а̄м се несврш. 1. тужити се, жалити се, јадати се.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
    — Опет ... узе уздисати и вајкати се, живот му постаде досадан.
    Дом.
    Чему да се тужи, да се вајка, плаче.
    Уј.
  2. 2.

    правдати се што нешто није унињено како је требало.

    — И ти се вајкаш да знао ниси?
    Јакш. Ђ.
  3. 3.

    кајати се.

    — Вајка се што није узео дјевојку коју су му давали.
    Вук
    Рј. ва́јкнути се, ва̑јкне̄м се сврш. потужити се, пожалит се.
Изворни текст (OCR)
ва̑јка̄ње и ва̏јка̄ње с гл. им. од вајкати се. ва̑јкати се и ва̏јкати се, -а̄м се несврш. 1. тужити се, жалити се, јадати се. — Опет ... узе уздисати и вајкати се, живот му постаде досадан. Дом. Чему да се тужи, да се вајка, плаче. Уј. 2. правдати се што нешто није унињено како је требало. — И ти се вајкаш да знао ниси? Јакш. Ђ. 3. кајати се. — Вајка се што није узео дјевојку коју су му давали. Вук Рј. ва́јкнути се, ва̑јкне̄м се сврш. потужити се, пожалит се.