ва̀јме
вајме
Лема
вајме
Извор
том 1, стр. 317, редослед 1
- —
(х) узвик којим се изражава жалост исп. ајме.
— Младост је моја, вајме, издахнула. Коч. Ја сам, вајмех, рода сужањскоrа.
Изворни текст (OCR)
ва̀јме(х) узвик којим се изражава жалост; исп. ајме. — Младост је моја, вајме, издахнула. Коч. Ја сам, вајмех, рода сужањскоrа. Матош.