Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ваља́но̄ст

жтом 1, стр. 319

ваља́но̄ст

ваљаност

Лема

ваљаност

Извор

том 1, стр. 319, редослед 28

  1. —

    особина онога који је ваљан; врсноћа, способност.

    — Витез се ... исказао својом ... ваљаношћу. Вел. Закон за нас не може имати ваљаности. Ђал. Доситеј имао је дубоку веру у ваљаност својих идеја.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
ваља́но̄ст, -ости ж особина онога који је ваљан; врсноћа, способност. — Витез се ... исказао својом ... ваљаношћу. Вел. Закон за нас не може имати ваљаности. Ђал. Доситеј имао је дубоку веру у ваљаност својих идеја. Прод.