Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̑з

мтом 1, стр. 336

ве̑з

вез

Лема

вез

Извор

том 1, стр. 336, редослед 5

  1. 1.а.

    (лок. ве́зу; мн. ве̏зови) ве̏за (1а).

    лок. — локативмн. — множина
    — Да биједној раји њом истом сабљом с руку расијецам вез. Ант.
  2. 2.б.

    фиг, узајамни однос, оно што људе међусобно веже.

    — Без мене мисли остати и побратимства раскинути вез.
    Кост. Л.
    Смрћу дјетета престао је дакле онај најњежнији вез међу нама.
    Ков. А.
  3. 2.

    фиск. мн. направа којом се клизаљке или смучке везују за ноге.

    фиск. — фискултурамн. — множина
    — Везови се употребљавају за намјештање ногу на скије.
    Скиј.
  4. 3.

    повез, корице књиге.

    — По лепом везу и формату ... знате да не могу бити школске књиге].
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
ве̑з1 м (лок. ве́зу; мн. ве̏зови) 1. а. ве̏за (1а). — Да биједној раји њом истом сабљом  с руку расијецам вез. Ант. 2. б. фиг, узајамни однос, оно што људе међусобно веже. — Без мене мисли остати и побратимства раскинути вез. Кост. Л. Смрћу дјетета престао је дакле онај најњежнији вез међу нама. Ков. А. 2. фиск. мн. направа којом се клизаљке или смучке везују за ноге. — Везови се употребљавају за намјештање ногу на скије. Скиј. 3. повез, корице књиге. — По лепом везу и формату ... знате да не могу бити школске књиге]. Шапч.