га
га
Лема
га
Извор
том 1, стр. 451, редослед 2
- 1.
краћи, енклитички облик ген. и ак личне заменице
- 3.
јд. мушког и средњег рода: сећам га се; не видим га.
- 2.
плеонастично и емфатично, без значења.
— Али чекај га се, лепи мој
— није Сима пијан као што ти мислиш.
И толики народ поби ШЦваба за бамбадава. Ал му га и ми не остадосмо дужни. Ћос. Д. га̑ (обично поновљено) узвик којим се подражава, опонаша а. глас неких птица (гусака, врана итд.).
— Доћи ће вране и ... гакати: га, га!
б. дуг и досадан разговор.
— Торо-торо, и га-га, брбљамо и ћеретамо.
Изворни текст (OCR)
га 1. краћи, енклитички облик ген. и ак. личне заменице 3. л. јд. мушког и средњег рода: сећам га се; не видим га. 2. плеонастично и емфатично, без значења. — Али чекај га се, лепи мој — није Сима пијан као што ти мислиш. Шапч. И толики народ поби ШЦваба за бамбадава. Ал му га и ми не остадосмо дужни. Ћос. Д. га̑ (обично поновљено) узвик којим се подражава, опонаша а. глас неких птица (гусака, врана итд.). — Доћи ће вране и ... гакати: га, га! Сиј. б. дуг и досадан разговор. — Торо-торо, и га-га, брбљамо и ћеретамо. Богдан.