жа̏лостан

жалостан

Лема

жалостан

Извор

том 2, стр. 10, редослед 3

1.а.
који осећа жалост, ожсалошћен, тужан, испуњен жалошћу.
— Тетка Новка ... се свакад нађе онде где је жалост да теши жалосне.
Глиш.
1.б.
који изазива тешко, суморно расположење.
— Сокаци су жалосни и празни. Ков.
1.в.
У прољетном блиставилу тужно одудара црна туробност жалосних дана. Гор.
1.в.
који изазива жалост.
— Би јој ... жао њеrа, само тако некако као кад се читају жалосне књИге.
Макс.
Мајор болноклимну главом, као лекар кад му болесник новим нападом потврди жалосну дијагнозу. Петр.
1.г.
који изражава жалост.
— Молио је неодлучним и жалосним гласом.
Крањч. Стј
1.д.
који заслужује осуду.
— Турски посланик се извинио и дао обећање да се жалосни догађај неће поновити.
Уск.
2.а.
који је у бедном стању, бедан.
— Он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни
Стан.
Ранк. Ницали су слободарски блитвински листови, неписмени, муцави, жалосни, али ношени неким нарочитим идеалним отпором.
Крл.
2.б.
који је без вредности, јадан.
— Жалосна ми љепота, жалосно ми радовање, кад је немам чиме опремити.
Мат.
Ја мислим да су сељаци уз нас, јер да нису, жалостан би нам био устанак.
Поп. Ј.
3.
тежак, горак, болан
— Жалосним искуством утврђена је чињеница која уставност највише срамоти.
Рад. Стј.
Имамо жалосног искуства са прошлошћу. БК 190б.
4.
(у именичкој служби м и ж) жалосник, жалосница.
ж — женски род
— Ама, какви су и који су то? ... Јао, жалосна! Еј, наопако нам звонило!
Срем.
ми (ти и сл.) мајка (мати) тешко мени (теби и сл.).

Фразе

бити, налазити се у жалосном стању изгледати јадно, бедно; до жалосне мајке до пропасти, до потпуног уништења, страшно, ужасно. — Један другом гвожђем душу гули, па се крве до жалосне мајке. Март.; ~ врба бот. salyx babilonica;

Изворни текст (OCR)

жа̏лостан, -сна, -сно 1. а. који осећа жалост, ожсалошћен, тужан, испуњен жалошћу. — Тетка Новка ... се свакад нађе онде где је жалост да теши жалосне. Глиш. б. који изазива тешко, суморно расположење. — Сокаци су жалосни и празни. Ков. В. У прољетном блиставилу тужно одудара црна туробност жалосних дана. Гор. в. који изазива жалост. — Би јој ... жао њеrа, само тако некако као кад се читају жалосне књИге. Макс. Мајор болноклимну главом, као лекар кад му болесник новим нападом потврди жалосну дијагнозу. Петр. В. г. који изражава жалост. — Молио је неодлучним и жалосним гласом. Крањч. Стј. д. који заслужује осуду. — Турски посланик се извинио и дао обећање да се жалосни догађај неће поновити. Уск. 2. а. који је у бедном стању, бедан. — Он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан. Ранк. Ницали су слободарски блитвински листови, неписмени, муцави, жалосни, али ношени неким нарочитим идеалним отпором. Крл. б. који је без вредности, јадан. — Жалосна ми љепота, жалосно ми радовање, кад је немам чиме опремити. Мат. Ја мислим да су сељаци уз нас, јер да нису, жалостан би нам био устанак. Поп. Ј. 3. тежак, горак, болан — Жалосним искуством утврђена је чињеница која уставност највише срамоти. Рад. Стј. Имамо жалосног искуства са прошлошћу. БК 190б. 4. (у именичкој служби м и ж) жалосник, жалосница. — Ама, какви су и који су то? ... Јао, жалосна! Еј, наопако нам звонило! Срем.