Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жѐто̄н

мтом 2, стр. 28

жѐто̄н

жетон

Стална адреса

Лема

жетон

Етимологија

French

Извор

том 2, стр. 28, редослед 16

  1. 1.

    метални кружић, округла плочица која замењује новац.

    — Није било достатно ни жетона ни новчаница.
    Сим.
  2. 2.

    знак који у запучку, на реверу носе чланови неког друштва. Кл. Рј.

  3. 3.

    штампарско равнало за мерење текста. Вуј. Лекс. жѐћи, жѐже̄м (3. л. мн. жѐгӯ; имп. жѐзи; импф. жѐзија̄х; аор. жѐгох, же̏же; р. прид. же̏гао, жѐгла; прил. пр. жѐга̄в(ши); трп. прид. жѐжен, -ѐна) несврш.

    л. — лицемн. — множинаимп. — императивимпф. — имперфектаор. — аористр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевприл. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примертрп. прид. — трпни придевнесврш. — несвршени глагол
  4. 1.

    палити, врло јако грејати.

    — Сунце све топлије жеже.
    Нен. Љ.
    Крв жеже.
    Уј.
  5. 2.

    сагоревати, пећи на ватри.

    — Вапно се с лакоћом жеже. ЕГ
  6. 1.

    На списима твојим жива ћу те жећи. Бој.

  7. 3.

    изазивати бол на кожи, жарити.

    — Жегу као коприве.
    Прод.
    Канџија жеже.
    Домј.
  8. 4.

    пробадати (о болу), болети.

    — Све се више скупљао у плећима као да га жегу крста.
    Јевт.
  9. 5.а.

    фиг. задавати душевни бол. —То је огањ што му душу жеже. Јакш. Ђ.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  10. 5.б.

    сећи строгим погледом.

    — Харан демон с очима што жегу.
    Комб.

Фразе

жежен кашу хла ди ко има непријатна искуства постаје опрезан;жежена ракија (шљивовица и сл.) препеченица; жежено злато чисто злато.
Изворни текст (OCR)
жѐто̄н, -о́на м фр. 1. метални кружић, округла плочица која замењује новац. — Није било достатно ни жетона ни новчаница. Сим. 2. знак који у запучку, на реверу носе чланови неког друштва. Кл. Рј. 3. штампарско равнало за мерење текста. Вуј. Лекс. жѐћи, жѐже̄м (3. л. мн. жѐгӯ; имп. жѐзи; импф. жѐзија̄х; аор. жѐгох, же̏же; р. прид. же̏гао, жѐгла; прил. пр. жѐга̄в(ши); трп. прид. жѐжен, -ѐна) несврш. 1. палити, врло јако грејати. — Сунце све топлије жеже. Нен. Љ. фиг. Крв жеже. Уј. 2. сагоревати, пећи на ватри. — Вапно се с лакоћом жеже. ЕГ 1. На списима твојим жива ћу те жећи. Бој. 3. изазивати бол на кожи, жарити. — Жегу као коприве. Прод. Канџија жеже. Домј. 4. пробадати (о болу), болети. — Све се више скупљао у плећима као да га жегу крста. Јевт. 5. фиг. а. задавати душевни бол. —То је огањ што му душу жеже. Јакш. Ђ. б. сећи строгим погледом. — Харан демон с очима што жегу. Комб.