жеђѐвати

жеђевати

жеђевати

том 2, стр. 20, редослед 21

в.
индив. в. жеднети.
индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
в.
В. пр. уз гл. им. жеђевање
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

жеђѐвати, жѐђује̄м несврш. индив. в. жеднети. В. пр. уз гл. им. жеђевање.