Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жи̑г

мтом 2, стр. 35

жи̑г

жиг

Стална адреса

Лема

жиг

Извор

том 2, стр. 35, редослед 10

  1. 1.

    (лок. жи́гу) направа с рељефним натписом или каквим ликом који се отио кује на папир, на какву робу или на што друго; сам тај отисак; исп. печат.

    лок. — локативс — средњи родисп. — испореди
    — Он подреза стари оштински жиг и од њега направи печат команде мјеста.
    Вуј.
    Велики кожни ковчези ... изударани су царинским жиговима.
    Гор.
  2. 2.

    горњи део тучка.

    botany
    бот. — ботаника
  3. 3.

    (обично мн.) севање, пробадање.

    мн. — множина
    — Због жигова у крстима сву ноћ није ока склопио.
    Рад. Д.
  4. 4.

    метални шиљак на дугачком штапу за потпаљивање прангија.

    — На сваком сабору је] ... ткао кроз народ са усијаним »жигом« за потпаљивање прангија.
    Ћоп.
  5. 5.

    фиг. отисак, траг.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Робијаши цио свој живот носе на себи жиг ове куће тамнице].
    Чол.
    У срцу дубоко носе жиг времена.
    Божић
    нечега обележити нечим, дати неко обележје; ударити~срамоте осрамотити.

Фразе

водени ~ водени знак; ~ срама (срамоте), срамни ~ срамота; ударити
Изворни текст (OCR)
жи̑г м (лок. жи́гу) 1. направа с рељефним натписом или каквим ликом који се отио кује на папир, на какву робу или на што друго; сам тај отисак; исп. печат. — Он  подреза стари оштински жиг и од њега направи печат команде мјеста. Вуј. Велики кожни ковчези ... изударани су царинским жиговима. Гор. 2. бот. горњи део тучка. 3. (обично мн.) севање, пробадање. — Због жигова у крстима сву ноћ није ока склопио. Рад. Д. 4. метални шиљак на дугачком штапу за потпаљивање прангија. — На сваком сабору је] ... ткао кроз народ са усијаним »жигом« за потпаљивање прангија. Ћоп. 5. фиг. отисак, траг. — Робијаши цио свој живот носе на себи жиг ове куће тамнице]. Чол. У срцу дубоко носе жиг времена. Божић.