Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жи̏шка

жтом 2, стр. 40

жи̏шка

жишка

Стална адреса

Лема

жишка

Извор

том 2, стр. 40, редослед 12

  1. 1.

    (дат. и лок. жи̏шци; ген мн. жи̏жа̄ка̄ и жи̏шкӣ) честица која искаче из материје која је усијана или која гори, варница, искра.

    дат. — дативлок. — локативмн. — множина
    — Крупне црвене жишке ... искакале су и прљиле чарапе и ноге затвореника.
    Лал.
    Кроз густо, тамно лишће види се као златна жишка ... која ситна звјездица.
    Кос.
  2. 2.

    комадић жара, жар.

    — Напуни лулу, мејанџија му донесе жишку и он распали.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
жи̏шка ж (дат. и лок. жи̏шци; ген. мн. жи̏жа̄ка̄ и жи̏шкӣ) 1. честица која искаче из материје која је усијана или која гори, варница, искра. — Крупне црвене жишке ... искакале су и прљиле чарапе и ноге затвореника. Лал. Кроз густо, тамно лишће види се као златна жишка ... која ситна звјездица. Кос. 2. комадић жара, жар. — Напуни лулу, мејанџија му донесе жишку и он распали. Вес.