жма́рци

жмарци

Лема

жмарци

Извор

том 2, стр. 41, редослед 39

—
мн. (ген. жма̑ра̄ка̄ и жма̑ра̄ца̄) боцкање испод коже, трнци; језа.
мн. — множинаген. — генитив
— У Милоја поче да се коса костреши и ударише жмарци низ тело.
Вукић.
Као мисли злопатнице... струје хладни жмарци.
Уј.
Осјети жмарке среће по бедрима од уживања.
Мар.

Фразе

подилазе (кога) ~ осећа језу.

Изворни текст (OCR)

жма́рци м мн. (ген. жма̑ра̄ка̄ и жма̑ра̄ца̄) боцкање испод коже, трнци; језа. — У Милоја поче да се коса костреши и ударише жмарци низ тело. Вукић. Као мисли злопатнице... струје хладни жмарци. Уј. Осјети жмарке среће по бедрима од уживања. Мар.