Одредница

жу̑пан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 47

жу̑пан

жупан

Лема

жупан

Извор

том 2, стр. 47, редослед 21

  1. који има благу климу, сунчан, присојан, питом.

    — Бока ... као приморје врло је жупна: у њој расту лимуни, наранче.
    Вук
    Снег је ... падао по висовима и по северним пределима, а киша по жупнијим местима.
    Жуј.
    Око ти весели лимун и најжупније биље што га носи жупна Италија. Павл. жу̀па̄н?, -а́на м 1. ист. старешина жупе, (по)главар племенске државе. 2. сеоски (по)
    — главар, кнез.
    — Бијаше то жупан јасеновачки ... имућан и поштен сељак.
    Кум.

Фразе

велики ~ ист. управитељ једне веће административне области. — Прекјучер био у котару велики жупан. Леск. Ј. Био би данас велики жупан, или барем државни секретар.
Петр. В.
Изворни текст (OCR)
жу̑пан, -пна, -пно који има благу климу, сунчан, присојан, питом. — Бока ... као приморје врло је жупна: у њој расту лимуни, наранче. Вук. Снег је ... падао по висовима и по северним пределима, а киша по жупнијим местима. Жуј. Око ти весели лимун и најжупније биље што га носи жупна Италија. Павл. жу̀па̄н?, -а́на м 1. ист. старешина жупе, (по)главар племенске државе. 2. сеоски (по)- главар, кнез. — Бијаше то жупан јасеновачки ... имућан и поштен сељак. Кум.