жутѐљив
жутељив
Лема
жутељив
Извор
том 2, стр. 49, редослед 25
- —
в. жућкаст.
— У посељаченим цртама дуга жутељива лица не би био нитко наслутио кћер некоћ угледне стародавне обитељи. Ђал. Бијаше висока, коштуњаста, жутељива
Изворни текст (OCR)
жутѐљив, -а, -о в. жућкаст. — У посељаченим цртама дуга жутељива лица не би био нитко наслутио кћер некоћ угледне стародавне обитељи. Ђал. Бијаше висока, коштуњаста, жутељива Њемица. Ков. А.