за

за предл. са ген., ак. и инстр. I. са речју у генитиву уз коју стоји одређује 1. истовременост са трајањем онога што означава име у генитиву: за време, у доба, у току. — Ако сам за живота окусила капљицу среће, он је тому крив. Шен. Друкчији је данас свијет него што је био за твоје младости. Лаз. Л. 2. намену ономе што реч у генитиву означава: ради, у име. — Онда, за срећна виђења — куцају се чашама, наздрављају. Јак. Можемо тамо за сретна пута испити једно пиво. Крањч. Стј. Узгред је полако приправљала све што ће требати газди за укопа. Ћор. Све се креће што је за оружја, све се носи што је за носива. Март. П. са речју и изразом у акузативу означава 1. намену нечега ономе што је обележено речју у акузативу. — Разбијали су и преносили камен за зидање куће. Нен. Љ. Он ... чешће залази у град, изналазећи увијек нешто за продају. Кал. 2. лице с којим женска особа ступа у брак или је већ у браку. — Како се ... могла одлучити да пође за тог незграпног човјека. Крањч. Стј. 3. као допуна глаголима: знати, мислити, говорити, осећати, бојати се и сл. означава на кога или на шта се односи оношто је глаголом исказано. — Није знао ни за мрачнч шуму ни за тамну стазу. Дуч. Брините се за моје дијете! Фелд. 4. циљ коме је усмерена радња исказана глаголом. — Молимо за њеrову душу. Шен. Они су жртвовали себе, своју љубав ... за мајорске еполете. Уск. 5. узрок од кога потиче оно што се казује глаголом или којом другом речју: због. — Ријет ћу ти да ми је твој Иво драr за његово добро срце и за љубав што ти дава. Војн. Он је за Милетића једном и у затвору лежао. Петр. В. 6. оно за шта се даје, замена, накнада. — Ја бих проје! ... Да им дамо погачу 3а проју. Вес. Пише оцу да ће ... племенитом грофу вратити шило за огњило. Матош. 7. а. погодност, способност, дораслост за оно што је речју у акузативу исказано. — Ниси ти за слугу, већ за господара. Змај. Кружи гласина ... како сам ... неубројив, у једну ријеч: потпуно зрео за лудницу. Крл. б. расположење за оно што је исказано речју у акузативу. — Јеси ли за ракију, господине? Шуб. 8. означава да се кретање завршава иза или поред онога што је исказано речју у акузативу. — Језик за зубе, гурбети једни! Матош. 9. казује да је кретање усмерено у правцу онога што је означено речју у акузативу. — Листови иду брзим влаком само онда ако су адресовани за Пешту или за Ријеку. Рад. А. Лук и кромпир ... се с Бермуда у великим количинама извозе за Америку. Петр. М. 10. казује да се нешто хвата, да приања или да се везује за оно што је означено речју у акузативу. — Ђаци ... се смејали и трзали за капуте и лењире. Петр. В. Осјетих како ме нешто уједе за срце. Наз. 11. означава време у току кога нешто траје или за које је везано. — Сцена је за тренутак остала празна. Фелд. Жупник наброја госте које је за суботу увече позвао. Андр. И. 12. с обликом уз који стоји означава меру, количину, вредност нечега. — Њих је више, нас мање, ал за зидом ваља момак за два. Шен. Згазим погрешно, те склизнем за два степена. Петр. Р. Ш. 1. уз глаголе који казују мировање или померање у границама онога што име у инструменталу значи показује а. да се неко (нешто) налази или се што дешава позади, иза, с друге стране онога што реч у инструменталу означава. — За вратима је полица. Леск. Ј. Кидне из куће и стоји за кућом док она не изиђе. Вес. б. да је неко (нешто) уз оно, поред онога што име у инструменталу значи. — Сви су седели по клупама за дугим храстовим столовима. Кнеж. Л. 2. уз глаголе који казују кретање