Одредница

фа̀нта̄зија

жтом 6, стр. 653

фа̀нта̄зија

фантазија

Стална адреса

Лема

фантазија

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 653, редослед 16

  1. 1.

    способност живог, сликовитог представљања, стварања, измишљања, машта, уобразиља, имагинација.

    — Природа имаде неизрециво велику фантазију.
    Маж. Ф.
  2. 2.

    представа створена у машти, замисао, фикција.

    — А ту неке фантазије плести, како је када није, нем то све користи!
    Крл.
    Гошто га је тако заобилазно добро испитао ... морао се уверити да се и овде ради о једној од Симанових фантазија.
    Андр. И.
  3. 3.

    онај који фантазира, машта, занесењак, сањар; необична, хировита особа.

    — Начинили су га фантазијом и будалом.
    Уск.
    Славуј је идеалиста, фантазија, врабац познаје свет и ужива га онаквог какав је.
    Нен. Љ.
  4. 4.

    врста музичке инструменталне композиције слободне форме.

    — Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао Паганинијеву фантазију »Мојсеј« на жИЦИ.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
фа̀нта̄зија ж грч. 1. способност живог, сликовитог представљања, стварања, измишљања, машта, уобразиља, имагинација. — фиг. Природа имаде неизрециво велику фантазију. Маж. Ф. 2. представа створена у машти, замисао, фикција. — А ту неке фантазије плести, како је када није, нем то све користи! Крл. Гошто га је тако заобилазно добро испитао ... морао се уверити да се и овде ради о једној од Симанових фантазија. Андр. И. 3. онај који фантазира, машта, занесењак, сањар; необична, хировита особа. — Начинили су га фантазијом и будалом. Уск. фиг. Славуј је идеалиста, фантазија, врабац познаје свет и ужива га онаквог какав је. Нен. Љ. 4. врста музичке инструменталне композиције слободне форме. — Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао Паганинијеву фантазију »Мојсеј« на жИЦИ. Срем.