фа̀нта̄зија
фантазија
Лема
фантазија
Етимологија
Greek
Извор
том 6, стр. 653, редослед 16
- 1.
способност живог, сликовитог представљања, стварања, измишљања, машта, уобразиља, имагинација.
— Природа имаде неизрециво велику фантазију.
- 2.
представа створена у машти, замисао, фикција.
— А ту неке фантазије плести, како је када није, нем то све користи!
Гошто га је тако заобилазно добро испитао ... морао се уверити да се и овде ради о једној од Симанових фантазија.
- 3.
онај који фантазира, машта, занесењак, сањар; необична, хировита особа.
— Начинили су га фантазијом и будалом.
Славуј је идеалиста, фантазија, врабац познаје свет и ужива га онаквог какав је.
- 4.
врста музичке инструменталне композиције слободне форме.
— Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао Паганинијеву фантазију »Мојсеј« на жИЦИ.
Изворни текст (OCR)
фа̀нта̄зија ж грч. 1. способност живог, сликовитог представљања, стварања, измишљања, машта, уобразиља, имагинација. — фиг. Природа имаде неизрециво велику фантазију. Маж. Ф. 2. представа створена у машти, замисао, фикција. — А ту неке фантазије плести, како је када није, нем то све користи! Крл. Гошто га је тако заобилазно добро испитао ... морао се уверити да се и овде ради о једној од Симанових фантазија. Андр. И. 3. онај који фантазира, машта, занесењак, сањар; необична, хировита особа. — Начинили су га фантазијом и будалом. Уск. фиг. Славуј је идеалиста, фантазија, врабац познаје свет и ужива га онаквог какав је. Нен. Љ. 4. врста музичке инструменталне композиције слободне форме. — Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао Паганинијеву фантазију »Мојсеј« на жИЦИ. Срем.