Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

фарѝзе̄ј

мтом 6, стр. 655

фарѝзе̄ј

фаризеј

Лема

фаризеј

Извор

том 6, стр. 655, редослед 25

  1. 1.

    хебр. = фарисеј 1. припадник религиозно-политичке секте у старој Јудеји која се истицала строгим одржавањем свих обреда, спољашњом побожношћу

    history
    хебр. — хебрејскиист. — историјски, историја
  2. 2.

    фиг. онај који се претвара да је привржен каквој идеји, лицемер.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Лажу фаризеји! у туђем оку виде трун, а у свом ни брвна!
    Кос.
Изворни текст (OCR)
фарѝзе̄ј, -е́ја м хебр. = фарисеј 1. ист. припадник религиозно-политичке секте у старој Јудеји која се истицала строгим одржавањем свих обреда, спољашњом побожношћу. 2. фиг. онај који се претвара да је привржен каквој идеји, лицемер.— Лажу фаризеји! у туђем оку виде трун, а у свом ни брвна! Кос.