Одредница

фѝниш

мтом 6, стр. 670

фѝниш

финиш

Лема

финиш

Варијанте

фѝнӣш

Етимологија

English

Извор

том 6, стр. 670, редослед 1

  1. спорт завршни одлучујућидео спортског такмичења

    крај, завршетак. — Посебно је незадржив био у финишу. ВУС 1973. Изгледало је да су есеничани праву канонаду одложили тек за финиш. Б 1957.
Изворни текст (OCR)
фѝниш, -а и фѝнӣш, -и́ша м енгл. спорт. завршни одлучујућидео спортског такмичења; крај, завршетак. — Посебно је незадржив био у финишу. ВУС 1973. Изгледало је да су есеничани праву канонаду одложили тек за финиш. Б 1957.