фију̀кав
фијукав
Лема
фијукав
Извор
том 6, стр. 665, редослед 10
- —
који фијуче, праћен фијуком.
— И чини се под силном фијукавом струјом не љуља се дрвље него густи редови бојовника.
Изворни текст (OCR)
фију̀кав, -а, -о који фијуче, праћен фијуком. — И чини се под силном фијукавом струјом не љуља се дрвље него густи редови бојовника. Кос.