фо̑рма

форма QA: medium

Лема

форма

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 677, редослед 32

1.
облик, изглед, спољна, вањска страна, спољашњи обрис.
— По форми је шљунак био јајаст ... или срцаст.
Жуј.
Истина, форме су јој савршене, рећ би саливене.
Шен.
2.
предмет који служи, модел при изради чега, калуп: ~ за прављење шешира, ~ за припремање различитих колача
металних предмета и сл.
3.
устаљени на_ чин изражавања и поступања, норма, правило
Није много пазио на друштвене форме Козарч. У тој тешкој духовној атмосфери V којој се све свело на реч и формУ, Светозар Марковић се ипак духовно развијао. Скерл.
4.
начин устројства, уређења, систем.
Та истина важи за све народе И све форме државне. Марк. Св. Та се форма парламентарне владавине одржала V Енглеској до данас. ОП 1.
5.
спољна страна уметничког дела; изражајна средства уметничког дела.
Читав тај матошевски култ форме ... свео је хрватску лирику на неко беспуће. КН с193б. 6. грам. облик речи.

Фразе

бити на једну (истV) формУ бити једнак, исти, сличан. — Сви сте ви мушки на једну форму, особито наспрам женских. Трифк.; бити, налазити се V форми бити као што треба, бити способан, спреман за што, за какву спортску игру и сл.; испасти, изићи из форме 1) изгубити складан облик; одебљати, угојити се. — Па и није више лепа. Сва је изашла Из форме. Поп. Ј.; 2) не држати се друштвени2 норми, правила. — Крижовец, као да је испао из форме, скочи. Крл.; 3) изгубити спремност, способност за какву спортску игру и сл.; на форму, у форми нечеrа као што је нешто, у облику нечега; немати форме, бити без форме 1) бити неучтив; 2) бити незграпан; у законској форми по закону, као што закон прописује; форме ра ди, од форме (рећи, учинити и сл.) тек да се удовољи обичају.

Изворни текст (OCR)

фо̑рма ж лат. 1. облик, изглед, спољна, вањска страна, спољашњи обрис. — По форми је шљунак био јајаст ... или срцаст. Жуј. Истина, форме су јој савршене, рећ би саливене. Шен. 2. предмет који служи, модел при изради чега, калуп: ~ за прављење шешира, ~ за припремање различитих колача,