форту́на
фортуна
Лема
фортуна
Етимологија
Italian
Извор
том 6, стр. 680, редослед 6
- 1.
судбина, коб, уеуд срећа (према имену богиње Фортуне из староримске митологије).
- 2.
(и фо̀ртӯна) јаки ветар, вихор, олуја.
dialectal— Гдје им бијаше памет оставити кућу саму ... сред онакве фортуне! ар Е.
Изворни текст (OCR)
форту́на ж тал. 1. судбина, коб, уеуд; срећа (према имену богиње Фортуне из староримске митологије). 2. (и фо̀ртӯна) покр. јаки ветар, вихор, олуја. — Гдје им бијаше памет оставити кућу саму ... сред онакве фортуне! ар Е.