фр̏ка
фрка
Лема
фрка
Извор
том 6, стр. 688, редослед 9
- —
(дат. -ци) снажно и гласно дување кроз нос, фркање.
— Само се чуло шиштање пламена и фрка коња. Кнеж. Л. Сад и мачак Брко скочи, сијевају му жуте очи, ту је фрка, мијаук, цика.
Изворни текст (OCR)
фр̏ка ж (дат. -ци) снажно и гласно дување кроз нос, фркање. — Само се чуло шиштање пламена и фрка коња. Кнеж. Л. Сад и мачак Брко скочи, сијевају му жуте очи, ту је фрка, мијаук, цика. Ћоп.