Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

фу̑рија

жтом 6, стр. 696

фу̑рија

фурија

Стална адреса

Лема

фурија

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 696, редослед 3

  1. 1.

    (Фурија) у староримској митологији богиња освете.

  2. 2.а.

    помама, јарост, бес, махнитост.

    — Тад пробуди ти, бискупе, по твојим људима опет фуриј крваве свађе.
    Шен.
    То је био један успех неодољивог француског налета и бравуре, Успех »француске фурије«.
    Јов. С.
  3. 2.б.

    разљућена, разјарена особа, зла,свадљиважена, оштроконђа, аспида.

    — Једног дана улети као фурија у моју ћелију тамнички пристав.
    Чол.
    Зашто многе жене које имају доброг мужа ... сикћу по кући као несрећнице и фурије.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
фу̑рија ж лат. 1. (Фурија) у староримској митологији богиња освете. 2. а. помама, јарост, бес, махнитост. — Тад пробуди ти, бискупе, по твојим људима опет фуриј крваве свађе. Шен. То је био један успех неодољивог француског налета и бравуре, Успех »француске фурије«. Јов. С. б. разљућена, разјарена особа, зла,свадљиважена, оштроконђа, аспида. — Једног дана улети као фурија у моју ћелију тамнички пристав. Чол. Зашто многе жене које имају доброг мужа ... сикћу по кући као несрећнице и фурије. Андр. И.