фу̑рија

фурија

Лема

фурија

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 696, редослед 3

1.
(Фурија) у староримској митологији богиња освете.
2.а.
помама, јарост, бес, махнитост.
— Тад пробуди ти, бискупе, по твојим људима опет фуриј крваве свађе.
Шен.
То је био један успех неодољивог француског налета и бравуре, Успех »француске фурије«.
Јов. С.
2.б.
разљућена, разјарена особа, зла,свадљиважена, оштроконђа, аспида.
— Једног дана улети као фурија у моју ћелију тамнички пристав.
Чол.
Зашто многе жене које имају доброг мужа ... сикћу по кући као несрећнице и фурије.
Андр. И.

Изворни текст (OCR)

фу̑рија ж лат. 1. (Фурија) у староримској митологији богиња освете. 2. а. помама, јарост, бес, махнитост. — Тад пробуди ти, бискупе, по твојим људима опет фуриј крваве свађе. Шен. То је био један успех неодољивог француског налета и бравуре, Успех »француске фурије«. Јов. С. б. разљућена, разјарена особа, зла,свадљиважена, оштроконђа, аспида. — Једног дана улети као фурија у моју ћелију тамнички пристав. Чол. Зашто многе жене које имају доброг мужа ... сикћу по кући као несрећнице и фурије. Андр. И.