фу́ца̄ње
фуцање
Лема
фуцање
Извор
том 6, стр. 698, редослед 3
- —
гл. им од фуцати се лињати се; хабати се; исп. офуцати се.
фу́цати се, фу̑ца̄м се несврш. вулг. Iознавао сам сваког фијакерског коња упрсте, гриве њихове и репове који су се сушили и фуцали.
Изворни текст (OCR)
фу́ца̄ње с гл. им од фуцати се. фу́цати се, фу̑ца̄м се несврш. вулг. лињати се; хабати се; исп. офуцати се. — Iознавао сам сваког фијакерског коња упрсте, гриве њихове и репове који су се сушили и фуцали. Вучо.