фу̑ј
фуј QA: medium
Лема
фуј
Варијанте
фу̏ј
Етимологија
German
Извор
том 6, стр. 693, редослед 1
- —
— фу.
— Фр̏V), срам вас било, тако млади ... па отишли у раVбере!
Фуј! На јело мислиш крај овакве жене!
Извана хуј, изнутра фуј! Крл. фу̏к оном. 1. узвик којим се изриче брзина, наглост какве радње, збивања.
— И таман змија да пецне младожењу, а старац фук маказама и одсече јој главу.
Гадно ти је то: узмеш лисицу, и гониш је, и већ само да је шчепаш, а она фук! па у рупу.
- 2.
узвик којим се подражава звук који се чује при наглом струјању, фијукању ваздуха.
— Одједном иза његове главе нешто необично фијукну ... ф-ф-фук! ... зачу се оштар, танак глас кроз вазду2.
Фразе
~ је мени (за некоrа, за нешто) не марим, није ми стало. — Ха, овце! Фук је мени за њих!
Изворни текст (OCR)
фу̑ј и фу̏ј узв. нем. — фу. — Фр̏V), срам вас било, тако млади ... па отишли у раVбере! Кол. Фуј! На јело мислиш крај овакве жене! Дим. Извана хуј, изнутра фуј! Крл. фу̏к оном. 1. узвик којим се изриче брзина, наглост какве радње, збивања. — И таман змија да пецне младожењу, а старац фук маказама и одсече јој главу. БВ 1909. Гадно ти је то: узмеш лисицу, и гониш је, и већ само да је шчепаш, а она фук! па у рупу. Лал. 2. узвик којим се подражава звук који се чује при наглом струјању, фијукању ваздуха. — Одједном иза његове главе нешто необично фијукну ... ф-ф-фук! ... зачу се оштар, танак глас кроз вазду2. Ранк.