ха̀ра̄м
харам
Лема
харам
Етимологија
Turkish
Извор
том 6, стр. 709, редослед 27
- 1.
оно што је забрањено, грехота; проклетство; супр. халал.
— Знају они да је оно мост везиров хаир ... и да је харам и камен са њега одбити.
- 2.
(у прилошкој служби) проклето.
— Нек је харам му со и Хљеб.
Изворни текст (OCR)
ха̀ра̄м, -а́ма м тур. 1. оно што је забрањено, грехота; проклетство; супр. халал. — Знају они да је оно мост везиров хаир ... и да је харам и камен са њега одбити. Андр. И. 2. (у прилошкој служби) проклето. — Нек је харам му со и Хљеб. Наз.