Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ха̀јда̄ц

узвтом 6, стр. 702

ха̀јда̄ц

хајдац

Стална адреса

Лема

хајдац

Извор

том 6, стр. 702, редослед 19

  1. 45.

    одлази, склањај се. Вук Рј 45 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI ха̀јде и ха̏јде (често у облику имп.

    имп. — императив
  2. 1.

    мн. ха̏јдемо, ха̀јдемо, хајде́мо, ха̏јдмо, ха̀јдмо, ха̏јмо и ха̀јмо

    мн. — множина
  3. 2.

    мн. ха̏јдете и ха̀јдете, ха̏јте и ха̀јте; за

    мн. — множина
  4. 1.

    и

  5. 2.

    заједно: ха̏јдемоте, ха̀јдемоте, ха̏јмоте и ха̀јмоте) узв. тур.

    узв. — узвиктур. — турски
  6. 1.

    заподстицање:дела,деде.

    — Другови, хајде да се леже.
    Јак.
    б. при одбијању, неодобравању: пусти, мани.
    — Хајде, прођи се беспослице!
    — брани се жупник.
    Андр. И.
  7. 2.

    са значењем правог имп. глагола ићи, поћи и сл.

    имп. — императивсл. — слично
    — Овде је тако пуно свет. Хајдмоте боље у мање улице.
    Лаз. Л.
    Хајдете кући јер се крави нешто десило.
    Бен.
  8. 3.а.

    речца за допуштање (често појачано са »де«): па добро, ако, нека.

    — А да је она жена ... хајде, де. Али ово је девојка.
    Станк.
  9. 3.б.

    у претњи, обично удвојено: добро, добро; нека, нека.

    — Хајде, хајде: видећемо. Петр.
  10. 3.в.

    за истицање да је нешто окончано: свршено, готово; исп. трећи пр. уз хајд.

    исп. — испоредипр. — пример
  11. 3.г.

    у неверици или чуђењу: није ваљда.

    — Ма хајде
    — у неверици зажмирка Танасије.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
ха̀јда̄ц узв. одлази, склањај се. Вук Рј. 45 Речник српскохрватскога књижевног језика, VI ха̀јде и ха̏јде (често у облику имп. 1. л. мн. ха̏јдемо, ха̀јдемо, хајде́мо, ха̏јдмо, ха̀јдмо, ха̏јмо и ха̀јмо; 2. л. мн. ха̏јдете и ха̀јдете, ха̏јте и ха̀јте; за 1. и 2. л. заједно: ха̏јдемоте, ха̀јдемоте, ха̏јмоте и ха̀јмоте) узв. тур. 1. а.заподстицање:дела,деде.— Другови, хајде да се леже. Јак. б. при одбијању, неодобравању: пусти, мани. — Хајде, прођи се беспослице! — брани се жупник. Андр. И. 2. са значењем правог имп. глагола ићи, поћи и сл. — Овде је тако пуно свет. Хајдмоте боље у мање улице. Лаз. Л. Хајдете кући јер се крави нешто десило. Бен. 3. речца а. за допуштање (често појачано са »де«): па добро, ако, нека. — А да је она жена ... хајде, де. Али ово је девојка. Станк. б. у претњи, обично удвојено: добро, добро; нека, нека. — Хајде, хајде: видећемо. Петр. В. в. за истицање да је нешто окончано: свршено, готово; исп. трећи пр. уз хајд. г. у неверици или чуђењу: није ваљда. — Ма хајде — у неверици зажмирка Танасије. Ћоп.