хајду̀чина

хајдучина

Стална адреса

Лема

хајдучина

Извор

том 6, стр. 703, редослед 5

1.
м аугм. и од хајдук.
pejorative
аугм. — аугментативпеј. — пејоративно
— Дугогодишњем хајдучини не може се приписати кукавичлук.
Сур.
А, хајдучино, већ ти је била рука у мојој торби.
Пав.
2.
ж в. хајдучија ( и 3).
ж — женски родв. — (после броја) век
— Ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је моја хајдучина.
Њег.
Онда опет злочин и хајдучина? Бег. хајду́чити се, ха̀јдӯчӣм се несврш. постајати хајдук; правити се као хајдук.
Вук

Изворни текст (OCR)

хајду̀чина 1. м аугм. и пеј. од хајдук. — Дугогодишњем хајдучини не може се приписати кукавичлук. Сур. А, хајдучино, већ ти је била рука у мојој торби. Пав. 2. ж в. хајдучија ( и 3). — Ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је моја хајдучина. Њег. Онда опет злочин и хајдучина? Бег. хајду́чити се, ха̀јдӯчӣм се несврш. постајати хајдук; правити се као хајдук. Вук