Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хајду̀чина

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 703

хајду̀чина

хајдучина

Лема

хајдучина

Извор

том 6, стр. 703, редослед 5

  1. 1.

    м аугм. и од хајдук.

    pejorative
    аугм. — аугментативпеј. — пејоративно
    — Дугогодишњем хајдучини не може се приписати кукавичлук.
    Сур.
    А, хајдучино, већ ти је била рука у мојој торби.
    Пав.
  2. 2.

    ж в. хајдучија ( и 3).

    ж — женски родв. — (после броја) век
    — Ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је моја хајдучина.
    Њег.
    Онда опет злочин и хајдучина? Бег. хајду́чити се, ха̀јдӯчӣм се несврш. постајати хајдук; правити се као хајдук.
    Вук
Изворни текст (OCR)
хајду̀чина 1. м аугм. и пеј. од хајдук. — Дугогодишњем хајдучини не може се приписати кукавичлук. Сур. А, хајдучино, већ ти је била рука у мојој торби. Пав. 2. ж в. хајдучија ( и 3). — Ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је моја хајдучина. Њег. Онда опет злочин и хајдучина? Бег. хајду́чити се, ха̀јдӯчӣм се несврш. постајати хајдук; правити се као хајдук. Вук