Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ха̑јка

жтом 6, стр. 703

ха̑јка

хајка

Стална адреса

Лема

хајка

Извор

том 6, стр. 703, редослед 14

  1. 1.а.

    (дат. ха̑јци) гоњење дивљачи на ловачке заседе; вика хајкача.

    дат. — датив
    — Ђурица постаде зверка која се спасава од велике Хајке.
    Ранк.
    За мном је хајка као за вуком и гледај да ме заклониш.
    Бег.
  2. 1.б.

    група гонилаца, потера.

    — Швапске хајке прориједише људство У шуми. ал.
  3. 1.в.

    гоњење са циљем уништења, прогони. —У касаби је тек тада отпочела права хајка на Србе. Андр. И.

    И. — Исти
  4. 2.а.

    фиг. повика; негативна критика.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У Београду се на њ дигла читава хајка.
    Скерл.
  5. 2.б.

    гомила, мноштво.

    — Ја сам већ наснубила читаву хајку дјевојака.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
ха̑јка ж (дат. ха̑јци) 1. а. гоњење дивљачи на ловачке заседе; вика хајкача. — Ђурица постаде зверка која се спасава од велике Хајке. Ранк. За мном је хајка као за вуком и гледај да ме заклониш. Бег. б. група гонилаца, потера. — Швапске хајке прориједише људство У шуми. ал. в. гоњење са циљем уништења, прогони. —У касаби је тек тада отпочела права хајка на Србе. Андр. И. 2. фиг. а. повика; негативна критика. — У Београду се на њ дигла читава хајка. Скерл. б. гомила, мноштво. — Ја сам већ наснубила читаву хајку дјевојака. Шен.