Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ха̏јкати

несврштом 6, стр. 703

ха̏јкати

хајкати

Стална адреса

Лема

хајкати

Извор

том 6, стр. 703, редослед 17

  1. 1.

    гонити у хајци водити хајку.

    — Пасјим ће лавежом вепре и хајкајућ у мреже гонит.
    Марет.
  2. 2.

    гонити, терати стоку уз узвике »хај, хај«.

    — Договори се само да му пастиру нађе замјеника који ће моћи ... гласно хајкати блаrо.
    Гор.
    Путићима хајкају сељаци на ... волове.
    Ђон.
  3. 3.

    фиг. избацивати, изгонити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ћорави, често хајкају из језика најбоље, најплеменитије ријечи.
    Шим. С.
Изворни текст (OCR)
ха̏јкати, -а̄м несврш. 1. гонити у хајци; водити хајку. — Пасјим ће лавежом вепре и хајкајућ у мреже гонит. Марет. 2. гонити, терати стоку уз узвике »хај, хај«. — Договори се само да му пастиру нађе замјеника који ће моћи ... гласно хајкати блаrо. Гор. Путићима хајкају сељаци на ... волове. Ђон. 3. фиг. избацивати, изгонити. — Ћорави, често хајкају из језика најбоље, најплеменитије ријечи. Шим. С.