хва́лити

хвалити QA: medium

Лема

хвалити

Извор

том 6, стр. 716, редослед 1

1.
(кога) истицати нечије врлине, вредност, лепоту и сл., узносити некога.
сл. — слично
— Мајка јој није ништа сметала, хвалила је наредника.
Уск.
2.
захваљивати (коме).
— Све хвалим бога што то дочеках.
Ћос. Б.
Крсто хвали племству што је пожртвовано похрлило под његове заСтаВе. К1е2х.

Фразе

не хвалећи му вере нар. иако је друге вере; хвали море, држ се краја не излажи се опасности; хваљен Исус поздрав код ктолика.

Пододреднице

~ се

повр. — Чим ми се хвалите? Буд. Само су се једна другој хвалиле ... док не пуче тиква. Срем

повр.

Изворни текст (OCR)

хва́лити, хва̑лӣм несврш. 1. (кога) истицати нечије врлине, вредност, лепоту и сл., узносити некога. — Мајка јој није ништа сметала, хвалила је наредника. Уск. 2. захваљивати (коме). — Све хвалим бога што то дочеках. Ћос. Б. Крсто хвали племству што је пожртвовано похрлило под његове заСтаВе. К1е2х.