хва̏тати
хватати QA: medium
Лема
хватати
Извор
том 6, стр. 716, редослед 24
- 1.а.
(кога, што) узимати, дочекивати рукама или чим другим, задржавајући некога или нешто.
— Свјетина је алакала за њим:
— Држи га, махнит је! ... Хватај, не дај!
Вјетар хвата јата волова у чврсти свој загрљај. Цес.
- 1.д.
Сада ме већ довољно знају и продају сами, хватају бољу цену. Ћос. Б
- 1.б.
пресретати некога.
— Излази свако јутро на железницу да хвата сељае из свога краја и доводи на адвокатску кланицу. Петр.
- 1.в.
примати ухом, слушати.
— Хватам истанчаним слухомтихе,мачјекораке Терезине. Козарч.Кривосуде о Вуку свикоји држе да је само онако насумце хватао ријечи народне.
- 1.г.
захватати; црпсти.
— Ту воду хватају жене уочи Ђурђева дне.
- 2.а.
ловити (о риби и сл.).
— Ми смо још мутна вода, V којој може рибу хватати тко год хоће. Коз Ј.
- 2.б.
прихватати се чега, почети радити
— Ево већ он хвата нови посао. Ков. .
- 2.в.
заузимати.
— Дворани се отварају врата ... и сваки ... своје мјесто хвата.
- 2.г.
дочекивати и узимати за себе оно што је другоме намењено.
— Таква писма Карађорђева Русима] ... хватао је и отварао и задржавао.
- 2.д.
мамљењем (кога или шта) привлачити у нешто.
— А како ти хваташ рој? Вес.
- 2.ђ.
држати под влашћу, присиљавати кога на што.
— Налази ниску насладу хватати нас гладом.
- 3.
затицати кога (обично у нечем недозвољеном).
— Сваки час је себе хватао у тим грозним мислима.
Она не хвата мужа у неверству.
- 4.
упрезати (запрежну стоку).
— Хватај коње у каруце. Крећемо одмах.
- 5.а.
(за нешто) стезати, стискати (нешто).
— Прсти јој дршћу, док је нешто за срце хвата.
Да скаче у очи и тобџију за грло хвата, то ... никад није чинио.
- 5.б.
посезати за нешто, мешати се, лаћати се (чега).
— Научили су да противу турскога зулума одмах хватају за пушку.
- 6.а.
примати, схватати; подешавати; преносити; снимати, бележити, записивати.
— Колико сам се веселио безбројним сликама што сам их уз пут хватао. Рад.
- 6.а.
Не квари песму ... тачно хватај глас. Ћос.
- 6.б.
Сељачки говор ... је ... тако веран као да је фонографски хватан. Скерл.
- 6.б.
привлачити, задобивати, везивати за себе.
— Камо оно време ... кад вас је читање полако хватало и освајало, као што у позоришту комад који се игра хвата и занима гледаоца.
- 6.в.
примати; прихватати, увлачити, увијати; привлачити к себи.
— Диже се од стола наглим покретом, као човек који хвата дах.
У душу хватај дубоко, о ствари се великој ради.
- 7.
обузимати, прожимати, освајати; савлађивати (о сну, пићу и сл.: о осећањима, болести, сумњи и сл.).
— Хвата ме сан.
Какав је тај ваш Пера у пићу: хвата ли га лако, је л свађалица?
Хвата га тресавица, дрхте му руке.
Поче да ме хвата зима.
- 8.
кретати се прелазећи на што, прелазити на нешто.
— Пешадија је већ изашла на друм и хватала десну страну пута.
Јунаци шуљаху се са бојног поља хватајући сваки своју стазу.
Сократ је, осећајући како му се отров ... диже и хвата срце, покрио своје лице одећом да га не виде ученици.
- 9.
заузимати (неко место), смештати се, склањати се (негде).
— Хватајте и ви бусију!
Борци ... су се расипали иза барака и хватали заклоне.
- 10.а.
износити, обухватати, садржавати, запремати.
— Узе велики котао што хвата двадесет ока.
Његова збирка је мала, хвата само петнаест приповедака.
- 10.б.
досезати, допирати.
— Зимски капут је хватао скоро до чланака.
- 11.
успостављати, стварати.
— Кристијан, који се у први мах збунио, хвата опет равнотежу.
Путовао је у иностранство ... хватао везе. Ств. 1952.
- 12.
стицати, прибављати.
— Нећу да души хватам гријеХа.
- 13.
дохватити део чега, погађати.
— Је ли пало крви и од твоје руке ...?
— Вјере ми, није ... изим ... да нијеси могао другачије изнијети главе, а и онда се, већ да би у тјеснацу, хватало олово ногу.
- 14.
непрел. бити довољан, стизати.
— Ево идем отуд већ четири дана, хвала милом богу, што нам хвата храна.
- 15.
непрел. качити, закачињати; одговарати намени.
— Ова два дуба не хватају добро.
маглу бежати; ~ на нешто фам. користити се нечијом слабошћу или неком својом предношћу. срца узбуђивати; ~ укоштац (с ким) сукобљавати се, водити борбу.
Фразе
~ за реч користити се оним што е неко рекао на његову штету или у своју корист; ~ корена (маха) јачати, освајати;
не хвата ми (ти) се рачун немам (немаш) рачуна; ~ за главу бити на великој муци; ~ за косе увиђати да је погрешно кад је касно; ~ за косе (с ким) тући се; ~ за стомак, за трбух, за слабине (смејући се) јако се смејати; ~ сламке, за сламку в. уз сламка (изр.);
Пододреднице
1. а. уз. повр.— Свађу ове две комшике потпалио је јутрошњи глас о Вилимону, те су се почеле грдити и за кике хватати. БК 190б. б. дружити се, пријатељевати. — Чудим се како вас весели да се са сваким хватате. Л-К. в. ступати у коло, узимати се за руке у колу. — Погледа како Павлија јури колу и како се хвата све до момака. Вес. фиг. На повратку у домовину хвата се у коло с Буковцем и осталима. Баб. 2. ширити се; допирати до, достизати, једним делом обухватати. — Одатле надалеко се хвата красно поље уз дубраве славонске. Павл. По доби се наш племић хватао пеДесетих. Вел. 3. настајати, спуштати се (о сутону, вечери). — Кад се буде хватао мрак, доћи ће овце саме из шумице на брег. Кум. 4. стварати се на површини нечега. — Запалих цигару и гледах како се по жишци хвата пухор. Вес. Хвата се чађ на фитиљу. Марет. 5. приањати, лепитисе. — фиг. Перу једнако поучава, кара, али се ништа не Хвата. Игњ. 6. а. гомилати се, скупљати се. — Грдне облачине стану се гонити небеским обзорјем и хватати се у једну цјелину. Том. б. претварати се. — Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед. Лаз. Л. 7. заст. помрачивати се (о Сунцу, Месецу). — Од Трипуна до светоrа Ђурђа сваке ноћце мјесец се хваташе. НП Вук. 8. бити, износити; (о цени, услузи). — То ми се хвата врло скVпо.
Изворни текст (OCR)
хва̏тати, -а̄м несврш. 1. а. (кога, што) узимати, дочекивати рукама или чим другим, задржавајући некога или нешто. — Свјетина је алакала за њим: — Држи га, махнит је! ... Хватај, не дај! Андр. И. Вјетар хвата јата волова у чврсти свој загрљај. Цес. Д. Сада ме већ довољно знају и продају сами, хватају бољу цену. Ћос. Б б. пресретати некога. — Излази свако јутро на железницу да хвата сељае из свога краја и доводи на адвокатску кланицу. Петр. В. в. примати ухом, слушати. — Хватам истанчаним слухомтихе,мачјекораке Терезине. Козарч.Кривосуде о Вуку свикоји држе да је само онако насумце хватао ријечи народне. Јаг. Г. захватати; црпсти. — Ту воду хватају жене уочи Ђурђева дне. И-Б Рј. 2. а. ловити (о риби и сл.). — Ми смо још мутна вода, V којој може рибу хватати тко год хоће. Коз Ј. б. прихватати се чега, почети радити — Ево већ он хвата нови посао. Ков. . в. заузимати. — Дворани се отварају врата ... и сваки ... своје мјесто хвата. В 1885. г. дочекивати и узимати за себе оно што је другоме намењено. — Таква писма Карађорђева Русима] ... хватао је и отварао и задржавао. Вук. д. мамљењем (кога или шта) привлачити у нешто. — А како ти хваташ рој? Вес. ђ. држати под влашћу, присиљавати кога на што. — Налази ниску насладу хватати нас гладом. Матош. 3. затицати кога (обично у нечем недозвољеном). — Сваки час је себе хватао у тим грозним мислима. Ћос. Б. Она не хвата мужа у неверству. Поп. П. 4. упрезати (запрежну стоку). — Хватај коње у каруце. Крећемо одмах. Чипл. 5. (за нешто) а. стезати, стискати (нешто). — Прсти јој дршћу, док је нешто за срце хвата. Наз. Да скаче у очи и тобџију за грло хвата, то ... никад није чинио. Чипл. б. посезати за нешто, мешати се, лаћати се (чега). — Научили су да противу турскога зулума одмах хватају за пушку. Јов. С. 6. а. примати, схватати; подешавати; преносити; снимати, бележити, записивати. — Колико сам се веселио безбројним сликама што сам их уз пут хватао. Рад. А. Не квари песму ... тачно хватај глас. Ћос. Б. Сељачки говор ... је ... тако веран као да је фонографски хватан. Скерл. б. привлачити, задобивати, везивати за себе. — Камо оно време ... кад вас је читање полако хватало и освајало, као што у позоришту комад који се игра хвата и занима гледаоца. Поп. П. в. примати; прихватати, увлачити, увијати; привлачити к себи. — Диже се од стола наглим покретом, као човек који хвата дах. Андр. И. У душу хватај дубоко, о ствари се великој ради. Марет. 7. обузимати, прожимати, освајати; савлађивати (о сну, пићу и сл.: о осећањима, болести, сумњи и сл.). — Хвата ме сан. Шен. Какав је тај ваш Пера у пићу: хвата ли га лако, је л свађалица? Срем. Хвата га тресавица, дрхте му руке. Божић. Поче да ме хвата зима. Ћос. Б. 8. кретати се прелазећи на што, прелазити на нешто. — Пешадија је већ изашла на друм и хватала десну страну пута. Јак. Јунаци шуљаху се са бојног поља хватајући сваки своју стазу. Ков. А. Сократ је, осећајући како му се отров ... диже и хвата срце, покрио своје лице одећом да га не виде ученици. Дуч. 9. заузимати (неко место), смештати се, склањати се (негде). — Хватајте и ви бусију! Глиш. Борци ... су се расипали иза барака и хватали заклоне. Ћоп. 10. а. износити, обухватати, садржавати, запремати. — Узе велики котао што хвата двадесет ока. Вес. Његова збирка је мала, хвата само петнаест приповедака. Поп. П. б. досезати, допирати. — Зимски капут је хватао скоро до чланака. Шапч. 11. успостављати, стварати. — Кристијан, који се у први мах збунио, хвата опет равнотежу. Крл. Путовао је у иностранство ... хватао везе. Ств. 1952. 12. стицати, прибављати. — Нећу да души хватам гријеХа. Ћип. 13. дохватити део чега, погађати. — Је ли пало крви и од твоје руке ...? — Вјере ми, није ... изим ... да нијеси могао другачије изнијети главе, а и онда се, већ да би у тјеснацу, хватало олово ногу. Буд. 14. непрел. бити довољан, стизати. — Ево идем отуд већ четири дана, хвала милом богу, што нам хвата храна. Вел. 15. непрел. качити, закачињати; одговарати намени. — Ова два дуба не хватају добро. Р-К Реч.