Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хи̑мна

жтом 6, стр. 726

хи̑мна

химна

Стална адреса

Лема

химна

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 726, редослед 10

  1. 1.

    свечана похвална песма спевана у славу обично нечега што је узвишено.

    — Спуштаху се славски пуци, грмећ богу и младости нову химну.
    Наз.
    Iрољеће је ... пјевало најчистије химне небу.
    Ђон.
  2. 2.

    званична песма у част државе (која се свира или пева у свечаним приликама).

Изворни текст (OCR)
хи̑мна ж грч. 1. свечана похвална песма спевана у славу обично нечега што је узвишено. — Спуштаху се славски пуци, грмећ богу и младости нову химну. Наз. фиг. Iрољеће је ... пјевало најчистије химне небу. Ђон. 2. званична песма у част државе (која се свира или пева у свечаним приликама).