хи̑мна

химна

Лема

химна

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 726, редослед 10

1.
свечана похвална песма спевана у славу обично нечега што је узвишено.
— Спуштаху се славски пуци, грмећ богу и младости нову химну.
Наз.
Iрољеће је ... пјевало најчистије химне небу.
Ђон.
2.
званична песма у част државе (која се свира или пева у свечаним приликама).

Изворни текст (OCR)

хи̑мна ж грч. 1. свечана похвална песма спевана у славу обично нечега што је узвишено. — Спуштаху се славски пуци, грмећ богу и младости нову химну. Наз. фиг. Iрољеће је ... пјевало најчистије химне небу. Ђон. 2. званична песма у част државе (која се свира или пева у свечаним приликама).