Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хипоста́за

жтом 6, стр. 727

хипоста́за

хипостаза

Лема

хипостаза

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 727, редослед 28

  1. 1.а.

    основа, суштина, бит.

    philosophy
    фил. — филозофија
  2. 1.б.

    претварање у реални лик, у предмет чега апстрактног, утеловљење, опредметљење.

    — Вјерује да је Мјесец ... хипостаза божанства.
    Уј.
  3. 2.

    субјект, особа.

    — У том једном бићу су три хипостазе.
    Баз.
  4. 3.

    застој крви код тешких болесника.

    medicine
    мед. — медицина
Изворни текст (OCR)
хипоста́за ж грч. 1. фил. а. основа, суштина, бит. б. претварање у реални лик, у предмет чега апстрактног, утеловљење, опредметљење. — Вјерује да је Мјесец ... хипостаза божанства. Уј. 2. субјект, особа. — У том једном бићу су три хипостазе. Баз. 3. мед. застој крви код тешких болесника.