хм̏кнути
хмкнути
Лема
хмкнути
Извор
том 6, стр. 735, редослед 38
- —
оном. рећи »хм«.
— Учитељ одговара једном ријечи или хмкне. Кал. »Хм« —хмкне Ђука и пред очима му се ослика изнова дебела особа попа. Коз. . хо̏ узвик који изражава а. чуђење.
— Хо, људи, како могу заборавити да сам био ожењен!
б. љутњу, незадовољство.
— Хо, убио те
Мицо!
Хо, људи! ... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!
в. (више пута поновљено) за опонашање смеха.
— Хо, хо, хо! надре се смијати.
Изворни текст (OCR)
хм̏кнути, -не̄м сврш. оном. рећи »хм«. — Учитељ одговара једном ријечи или хмкне. Кал. »Хм« —хмкне Ђука и пред очима му се ослика изнова дебела особа попа. Коз. . хо̏ узвик који изражава а. чуђење. — Хо, људи, како могу заборавити да сам био ожењен! Ранк. б. љутњу, незадовољство. — Хо, убио те бог, Мицо! Срем. Хо, људи! ... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући! Ранк. в. (више пута поновљено) за опонашање смеха. — Хо, хо, хо! надре се смијати. Крањч. Стј.