Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хо̀дити

несврштом 6, стр. 736

хо̀дити

ходити

Лема

ходити

Извор

том 6, стр. 736, редослед 13

  1. 1.а.

    ходати, ићи.

    — У кући се ходило на прстима.
    Мил.
  2. 1.б.

    фиг. бити, трајати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не, то не може више тако ходит'!
    Војн.
  3. 2.

    одлазити, путовати.

    archaic
    заст. — застарело
    — Ти си, бего, у Влашко ходио.
    НПХ
    Ходио је до у Млетке Драшко.
    Њег.
  4. 3.

    (У

  5. 2.

    имп.) хајде(те).

    имп. — императив
    — Ходите, децо, за мном.
    Ад.
    Ходи са мном госпођи.
    Тур.

Фразе

кад је бог по земљи ходио нар. врло давно, у старо, добро време.
Изворни текст (OCR)
хо̀дити, хо̏дӣм несврш. 1. а. ходати, ићи. — У кући се ходило на прстима. Мил. В. б. фиг. бити, трајати. — Не, то не може више тако ходит'! Војн. 2. заст. одлазити, путовати. — Ти си, бего, у Влашко ходио. НПХ. Ходио је до у Млетке Драшко. Њег. 3. (У 2. л. имп.) хајде(те).—Ходите, децо, за мном. Ад. Ходи са мном госпођи. Тур.