Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хохо̀та̄ње

стом 6, стр. 740

хохо̀та̄ње

хохотање

Лема

хохотање

Извор

том 6, стр. 740, редослед 25

  1. —

    гл. им. од хохотати (се) гласно се смејати, кикотати се.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Чачкајући хохо̀тати (се), хо̀хоће̄м (се) несврш. земљану лулу, хохотао је за свој рачун.
    Јел.
    Ха, ха, ха! — хохотао је ... господин.
    Гор.
    Почео се хохотати. Шег.
Изворни текст (OCR)
хохо̀та̄ње с гл. им. од хохотати (се). хохо̀тати (се), хо̀хоће̄м (се) несврш. гласно се смејати, кикотати се. — Чачкајући земљану лулу, хохотао је за свој рачун. Јел. Ха, ха, ха! — хохотао је ... господин. Гор. Почео се хохотати. Шег.