Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хра́нити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 742

хра́нити

хранити

Лема

хранити

Извор

том 6, стр. 742, редослед 13

  1. 2.

    (импф. хра̑ња̄х; аор. 2 и

    импф. — имперфект
  2. 3.

    хра̑нӣ; трп. прид. хра̑њен) несврш.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
  3. 1.а.

    стављати храну у уста (детету, болеснику), нудити храном, помагати при храњењу; дојити.

    — Морају га хранити као мало дијете.
    Јонке
    Та ти на својим грудима си хранила мене.
    М-И
  4. 1.б.

    снабдевати храном, држати на исхрани; прехрањивати, исхрањивати.

    — lогоди мајсторе ... прими се и да их храни.
    Вес.
  5. 1.в.

    издржавати уопште; отхрањивати, подизати.

    — Храним жену, себе и четворо деце. Ћос.
  6. 1.б.

    Мајка храни девет Атлагића на преслици, на десници руци. НГХ.

  7. 1.г.

    фиг. одржавати, крепити, потхрањивати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Тко је хранио његове наде?
    Нех.
    Само је тим хранила душу.
    Бен.
  8. 2.

    бити извор хране, прехрамбених артикала (нпр. о њиви или пољопривредном рејону); бити извор прихода.

    нпр. — на пример
    — Пише обилно, грозничаво као сваки којега перо храни.
    Скерл.
  9. 3.

    служити као храна (људима, жсивим бићима уопште, ткивима), снабдевати хранљивим састојцима (нпр. о хлебу у односу на човека, о крви у односу на ткиво и сл.).

    нпр. — на примерсл. — слично
  10. 4.

    снабдевати материјалом, оним што је потребно за нормално функционисање. —Уклони ... Фјодора и стане сам хранити строј. Крањч. Стј. Јакост сталног крашког врела зависи о количини атмосферске воде која храни крашку подземну водУ. ОГ.

  11. 5.

    и чувати.

    archaic
    покр. — покрајински
    — Однијели златну кутију у којој се храни ... оштија.
    Мат.
    Црква ... храни кости Драшковића.
    Павл.

Фразе

~ змију у недрима држати непријатеља уза се.

Пододреднице

~ се

а. користити се (нечим) за исхрану; узимати храну, јести, прехрањивати се; гостити се: ~ сувим хлебом, у ресторанV. — Ступови друштва ... представници науке ... сва та агажа ... се годинама хранила у мојој кући. Крл. б. обезбеђивати себи храну, животне потребе, издржавати се. — Мало пискара, мало узима на менице, које ... други исплаћује, па се тако храни. Срем. в. фиг. крепити се, одржавати се. — Храним се надом да ће ми бити опроштено. Л-К

користити се (нечим) за исхрану; узимати храну, јести, прехрањивати се; гостити се: ~ сувим хлебом, у ресторанV.обезбеђивати себи храну, животне потребе, издржавати се.в. фиг. крепити се, одржавати се.
Изворни текст (OCR)
хра́нити, хра̑нӣм (импф. хра̑ња̄х; аор. 2. и 3. л. хра̑нӣ; трп. прид. хра̑њен) несврш. 1. а. стављати храну у уста (детету, болеснику), нудити храном, помагати при храњењу; дојити. — Морају га хранити као мало дијете. Јонке. Та ти на својим грудима си хранила мене. М-И. б. снабдевати храном, држати на исхрани; прехрањивати, исхрањивати. — lогоди мајсторе ... прими се  и да их храни. Вес. в. издржавати уопште; отхрањивати, подизати. — Храним жену, себе и четворо деце. Ћос. Б. Мајка храни девет Атлагића на преслици, на десници руци. НГХ. Г. фиг. одржавати, крепити, потхрањивати. — Тко је хранио његове наде? Нех. Само је тим хранила душу. Бен. 2. бити извор хране, прехрамбених артикала (нпр. о њиви или пољопривредном рејону); бити извор прихода. — Пише обилно, грозничаво као сваки којега перо храни. Скерл. 3. служити као храна (људима, жсивим бићима уопште, ткивима), снабдевати хранљивим састојцима (нпр. о хлебу у односу на човека, о крви у односу на ткиво и сл.). 4. снабдевати материјалом, оним што је потребно за нормално функционисање. —Уклони ... Фјодора и стане сам хранити строј. Крањч. Стј. Јакост сталног крашког врела зависи о количини атмосферске воде која храни крашку подземну водУ. ОГ. 5. заст. и покр. чувати. — Однијели златну кутију у којој се храни ... оштија. Мат. Црква ... храни кости Драшковића. Павл.