Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хра̏пав

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 743

хра̏пав

храпав

Стална адреса

Лема

храпав

Извор

том 6, стр. 743, редослед 14

  1. 1.

    који има испупчења и удубљења, нераван; супр. гладак.

    — Лала протре очи храпавом руком својом.
    Ад.
    Одвезао си се дуж храпаве бијеле цесте.
    Торб.
  2. 2.а.

    фиг. који је неравномерног, нечистог тона; промукао (о гласу).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Чуо се из тамна кута храпав, изморен глас.
    Новак
    Он хтеде Бранка силом да задржи, али му овај припрети песницом и сухим, храпавим гласом.
    Чипл.
  3. 2.б.

    груб, оштар; неспретан, неотесан.

    — Грохотан смијех наплати храпаву импровизацију ђака Мирослава.
    Шен.
    Старац се већ и заборавио шалити, па му је шала и изгледала мало храпава, заједљива.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
хра̏пав, -а, -о 1. који има испупчења и удубљења, нераван; супр. гладак. — Лала протре очи храпавом руком својом. Ад. Одвезао си се дуж храпаве бијеле цесте. Торб. 2. фиг. а. који је неравномерног, нечистог тона; промукао (о гласу). — Чуо се из тамна кута храпав, изморен глас. Новак. Он хтеде Бранка силом да задржи, али му овај припрети песницом и сухим, храпавим гласом. Чипл. б. груб, оштар; неспретан, неотесан. — Грохотан смијех наплати храпаву импровизацију ђака Мирослава. Шен. Старац се већ и заборавио шалити, па му је шала и изгледала мало храпава, заједљива. Јакш. Ђ.