Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

хтје̏ти

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 751

хтје̏ти

хтјети

Лема

хтјети

Извор

том 6, стр. 751, редослед 4

  1. 1.а.

    ек. хте̏ти ху̏ и ху̑ (понекад поновљено више пута) узв. а. за изражавање љутње, осуде, прекора.

    ек. — екавскиузв. — узвик
    — Ху, срам те било ... Зар си ти мушко?
    Ивак.
    Ху, несрећо од дјетета, гдје се само такав роди!
    Ћоп.
  2. 1.б.

    за изражавање непријатног физичког осећаја, умора и сл.

    сл. — слично
    — Ху, ала је то врућина!
    Петр. В.
  3. 2.

    оном. за опонашање хуке.

    оном. — ономатопеја
    — Огроман вал протутња.
Изворни текст (OCR)
хтје̏ти, хо̀ћу, ек. хте̏ти. ху̏ и ху̑ (понекад поновљено више пута) узв. 1. а. за изражавање љутње, осуде, прекора. — Ху, срам те било ... Зар си ти мушко? Ивак. Ху, несрећо од дјетета, гдје се само такав роди! Ћоп. б. за изражавање непријатног физичког осећаја, умора и сл. — Ху, ала је то врућина! Петр. В. 2. оном. за опонашање хуке. — Огроман вал протутња.