Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ху̏ка

жтом 6, стр. 752

ху̏ка

хука

Стална адреса

Лема

хука

Извор

том 6, стр. 752, редослед 28

  1. а.

    (дат. ху̏ци) а. снажни и неразговетни шумови (услед ветра, ковитлања воде, мноштва људских гласова); бука, тутњава

    дат. — датив
    — Чуо се познати шум, а онда све ближе хука ... бVре.
    Шимун.
    Са силном хуком ћошак се сруши.
    Ћор.
    Хука се стишала у њему. Ћос.
  2. д.

    Д.

  3. б.

    фиг. узбуна, повика; метеж, вртлог.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Лењинове ријечи дајV кључ к суштини цијеле штампане и усмене хуке око Толстојева имена. Р 194б. У крвавој хуци рата и револуције ... нијесу заборављена њихова имена. ал.

Фразе

~ и бука узбуна, метеж; повика.
Изворни текст (OCR)
ху̏ка ж (дат. ху̏ци) а. снажни и неразговетни шумови (услед ветра, ковитлања воде, мноштва људских гласова); бука, тутњава. — Чуо се познати шум, а онда све ближе хука ... бVре. Шимун. Са силном хуком ћошак се сруши. Ћор. фиг. Хука се стишала у њему. Ћос. Д. б. фиг. узбуна, повика; метеж, вртлог. — Лењинове ријечи дајV кључ к суштини цијеле штампане и усмене хуке око Толстојева имена. Р 194б. У крвавој хуци рата и револуције ... нијесу заборављена њихова имена. ал.