Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ху̀ктати

несврштом 6, стр. 753

ху̀ктати

хуктати, хукћем, хуктим

Стална адреса

Лема

хуктати

Варијанте

хукћем, хуктим, ху̏кће̄м, ху̀ктӣм

Извор

том 6, стр. 753, редослед 9

  1. 1.

    хукати (1).

    — Он ... само што не хукће од муке.
    Чол.
    Он руком привуче жицу устима, хукћући на њу да је заrреје.
    Ћос. Д.
    Ћук пјева, сабласнохукће.
    Сим.
  2. 2.

    хујати, хучати; одавати испрекидану хуку, бректати.

    — Вани је звиждао, урлао, хуктао вјетар.
    Гор.
    Морача хукти, надире у недоглед.
    Ђон.
    Воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи.
    Вас.
Изворни текст (OCR)
ху̀ктати, ху̏кће̄м и ху̀ктӣм несврш. 1. хукати (1). — Он ... само што не хукће од муке. Чол. Он руком привуче жицу устима, хукћући на њу да је заrреје. Ћос. Д. Ћук пјева, сабласнохукће. Сим. 2. хујати, хучати; одавати испрекидану хуку, бректати. — Вани је звиждао, урлао, хуктао вјетар. Гор. Морача хукти, надире у недоглед. Ђон. Воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи. Вас.