Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ху̀ма̄но̄ст

жтом 6, стр. 754

ху̀ма̄но̄ст

хуманост

Лема

хуманост

Извор

том 6, стр. 754, редослед 22

  1. —

    особина онога који је хуман, онога што је хумано, човечност, човекољубље, племенитост.

    — Тако су стоици први истакнули достојанство човјека и начело човјекољубивости (хуманости).
    Наз.
Изворни текст (OCR)
ху̀ма̄но̄ст, -ости ж особина онога који је хуман, онога што је хумано, човечност, човекољубље, племенитост. — Тако су стоици први истакнули достојанство човјека и начело човјекољубивости (хуманости). Наз.